Na današnji dan 1787. godine

Na današnji dan 1787. godine rođen je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika, daroviti samouk. Opismenio se u rodnom selu kod jednog rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i „Pismenicu“ (gramatika), a 1818. „Srpski rječnik“. Pisao je i istoriografska svedočanstva (sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku. NJegovi odnosi s knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze, ali je s vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje čitavu srpsku jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je tada kao skandalozan (pošto nije poznavao klasične jezike, prevod je rađen sa nemačkog).Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. NJegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle „Pesme“ Branka Radičevića, pisane „Vukovim jezikom“, a Đura Daničić je tekstom „Rat za srpski jezik i pravopis“ dokazivao opravdanost Vukove reforme. Cela epoha srpskog romantizma – bila je pod njegovim uticajem. NJegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u Srbiju i nalaze se pored Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu. NJegovo delo sabrano je, u modernim izdanjima, u čak 39 tomova.

NOVA TRAFO STANICA U DRAGINCU

Nova trafo – stanica snage 630 kilovolt – ampera postavljena je u centru Draginca, iza Zadružnog doma. To je jedan od dva najsavremenija pogonska kapaciteta koje je obezbedila loznička Elektrodistribucija ukupne vrednosti 42 miliona dinara.


Direktor Elektrodistribucije Zoran Grujičić kaže da se radi o postrojenju sa najboljim sigurnosnim instalacija, ukopnog tipa na koju će biti povezani potrošači iz Gornjeg Jadra gde je iznova rekonstruisano 17 kilometara niskonaponske električne mreže.

Pesma pamti 30 godina manifestacije

https://www.youtube.com/watch?v=-1ngJAwEHXQ

Video pripremila nastavnica istorije Dragica Savicic.

Dan kada su Nemci streljali 3.000 civila

U jesen 1941. jedinice Vermahta krenule su u ofanzivu sa ciljem da povrate izgubljene teritorije u zapadnoj Srbiji.

Jedna kaznena ekspedicija uputila se ka Krupnju, ali je na mostu preko Jadra kod mesta zvanog Gajića Stena u blizini Draginca zaustavljena i razbijena od strane partizanskih odreda 14. oktobra 1941.

Nemačke okupacione snage su kao odmazdu za ovaj poraz iz Draginca i okoline sakupile i potom na nekoliko mesta u Dragincu streljale civile, a najmlađa žrtva je bila stara svega tri dana. Nakon toga su ih sve zatrpali u zajedničke grobnice, koje su posle rata uređene i obeležene, a 1961. svi posmrtni ostaci preneti su u zajedničku spomen-kosturnicu izvan sela. Spomen-kosturnica je obeležena granitnim spomenikom visine sedam metara, autora Ostoje Gordanića Balkanskog.

 

ПРОГРАМ У ДРАГИНЦУ – Октобарски дани у Јадру

Сећање на жртве нацистичког злочина у Јадру и ове године биће обележено седмодневним програмом у којем ће учествовати бројни културни ставароци и деца. Помен жртвама биће 14. октобра
Манифестација “Октобарски дани у Јадру”, коју организује Основна школа “14. октобар” у Драгинцу, почела је у среду пројекцијом у холу школе играно-документарног филма “Ратне цртице” редитеља Зорана Грујића. Филм је снимљен на основу ратног дневника проте Јована М. Бошковића, по сценарију професора Радована Симића, а његову пројекцију подржало је и Удружење грађана “Меморијал Драгинац”. Програм је настављен јуче отварањем традиционалног духовно-ликовног саборовања при драгиначкој цркви, а потом и часом историје “Драгинац и околна насеља у октобру 1941. године очима савременика”, који је одржао професор др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду.
За сутра је планирано отварање пано изложбе “Песма памти”, за коју је избор архивске грађе приредила историчарка Драгица Савичић, а потом и округли сто “Три деценије на крилима песме”, на којем је излагач књижевник Љубомир Ћорилић. У 12.30 часова је свечано отварање манифестације “Дани дечје поезије и прозе”, која ове године прославља јубилеј – три деценије од покретања, када ће бити проглашени најуспешнији учесници литерарног конкурса и уручене награде. Програм ће увеличати познати песници за децу Моша Одаловић, Гордана Малетић, Зорица Р. Лукић, Љубомир Ћорилић и музички уметник Бранко Пражић.
Обележавање 74. годишњице страдања у Драгинцу и помен жртвама из Другог светског рата је у среду 14. октобра, уз церемонију полагања венаца и обраћање званичника Владе Србије и Града Лознице испред споменика драгиначким жртвама. Истог дана, ОШ “14. октобар” обележиће свој дан, док ће помен жртвама и стрељаним мештанима Кривајице бити одржан 18. октобра.

ПОСЛЕ СКОРО ГОДИНУ И ПО ДАНА – Почели радови на мосту у Драгинцу

Уколико све буде текло по плану, житељи Драгинца и Горњег Јадра од почетка наредне године поново ће возилима моћи да прелазе мост на Јадру. Ових дана су коначно почели радови у оквиру реконструкције моста оштећеног у прошлогодишњим мајским поплавама од када га користе само пешаци
Оштећењем моста у Драгинцу прекинута је путна комуникација на регионалниом путу и одсечена су села Горњег Јадра од Ваљевског пута и везе са Лозницом што је знатно отежало свакодневни живот становницима овог подручја. Машине су коначно стигле и извођач радова, београдска фирма “Инграп”, изабрана од ЈП “Путеви Србије”, започела је посао. Према речима помоћника градоначелника Љубинка Ђокића, рок за завршетак радова вредних 58,7 милиона динара је 120 дана, а посао обухвата реконструкцију постојећег моста, уређење обале, крила моста са горње и доње стране, и уређење улива реке Раковице у Јадар.
– У разговору градоначелника и премијера владе, обећано је да ће реконструкцију моста извести “Путеви Србије” и то је испуњено. У току су припремне радње и изградња привременог копненог прелаза, а када он буде оспособљен за прелазак возила, почеће главни радови на оштећеном мосту. Реконструкција подразумева израду новог потонулог средишњег стуба и довођење моста у нормално стање. Понтонски мост биће склоњен и неће бити враћан осим у случају да Јадар током радова набуја и онемогући коришћење алтернативног прелаза. Тада би се Град обратио Војсци Србије којој је потребно неколико сати да поново постави понтонски мост. Најважније је да су радови почели и треба очекивати да ће до краја јануара то бити и завршено – каже за ЛН Ђокић.

Т.М.С

30 godina manifestacije Dani decje poezije i proze

Dani decje poezije i proze, 1986. godine
Ljubomir Corilic, Ivica Vanja Roric,Moso Odalovic i Dragisa Penjin

 Dani decje poezije i proze, 1987. godine

Ljubomir Corilic, Krstivoje Ilic, Moso Odalovic, Vjekoslav Vukadin, Vasil Kunovski, Slobodan Vukanovic, Bozidar Timotijevic, Shimo Esic

Pesnici ucensici prve manifestacije 1985. godine

Ljubomir Corilic, Ivica Vanja Roric, Moso Odalovic, Dragisa Penjin, Branko Zivkovic, Shimo Esic i Dobrica Eric

Spomen-kosturnica i mesto streljanja u selu Draginac

Spomenik čini grobnica dimenzija 340 x 470 cm i valjkasti obelisk visok 700 cm podignut pored kosturnice. Na kosturnici je postavljena spomen-ploča sa posvetom. Na mestima streljanja urađeno je pet humki sa spomen-pločama na kojima su upisani prigodni patriotski stihovi. Nemačka vojska je 14. oktobra 1941. godine nastupajući ka Loznici kod Gajića stene ispred Draginca naišla na zasedu koju su im postavili partizani. Tokom višečasovne borbe Nemci su pretrpeli izvesne gubitke i bili primorani na povlačenje. Nemci su upali u Draginac i okolinu sabravši 2950 civila, koje su prema zakonu sto za jednog poginulog, a pedeset za ranjenog vojnika, streljali na varoškom groblju i u varoškom reonu. Godine 1961. postradali su ekshumirani i sahranjeni u zajedničku grobnicu nedaleko od mesta pogibije, na ušću potoka Trnavica u Jadar. Zatim su im podignuti spomenici.

OKTOBARSKI DANI U JADRU (PROGRAM)

Jedna od legendi kako je selo dobilo ime

U narodu postoji vise legendi kako je Draginac dobio ime. Jedna od njih govori o tome kako je, kada je kraljica Draga putovala sa svojom pratnjom u Krupanj , kada je kocijas zaustavio fijaker na Karlaganu da napoji konje. Kraljica je sisla sa kola i malo prosetala, igrajuci se skupocenim prstenom, poklonom kralja Aleksandra. Posmatrajuci lep izgled mesta na brezuljku, ispustila je prsten u travu. Dugo ga je trazila cela pratnja,a kada je prsten nadjen, kraljica je radosno uzviknula : "Zapamticu dobro ovo mesto, neka se od danas
zove Draginac! "

Kako je Draginac dobio ime

Kraljica Draga Obrenovic rodjena je kao Draga Lunjevac 11/23. septembra 1866. goine u Gornjem Milanovcu, u bogatoj porodici. Udala se za Svetozara Masina avgusta 1883. godine. Posto je on u to vreme bio upravnik podrinjskih rudnika, ziveli su u Krupnju. Draga Masin je posle tri godine postala udovica. Nedugo potom kraljica Natalija ju je pozvala da joj bude pratnja i dvorska gospodje. Ljubav Drage i Aleksandra rodila se u Bijaricu u dvorcu kraljice Natalije. Celu Srbiju uzbunila je vest koju je jralj Aleksandar saopstio 8. jula 19000. godine da je isprosio ruku Drage Lunjevac Masin. Niko tada nije bio spreman da prihvati za novu kraljicu zenu koja je deset godina starija od kralja a uz to i udovica.
Protiv tog braka bili su i kralj Milan i kraljica Natalija koja je govorila sinu da se ne zeni nerotkinjom. Ipak, pobedila je iskrena ljubav. Vencali su se 23. jula u Sabornoj crkvi u Beogradu, a kum im je bio ruski car Nikolaj Drugi Romanov. Odmah posle veridbe, po kraljici Dragi Obrenovic dobili su ime Visa zenska skola i Opsta drzavna bolnica u Beogradu. Uz to, kralj je po njoj nazvao i poseban odrden i konjicki puk, a Draginac je samo jedno od nekoliko mesta u Kraljevini Srbiji koje je ponelo kraljicino ime. Gotovo sve legende o imenu Draginca pominju dolazak kraljice Drage Obrenovic. Govore o postavjanju crvenog tepiha na stazu kojim je Draga prolazila, o svecanom doceku, o tome da je polomila stiklu, i o raznim zgodama i nezgodama. Istorijski izvori ne daju precizne podatke da li je kao kraljica i supruga kralja Aleksandra Obrenovica Draga stvarno odlazila u Draginac. Ipak kroz Draginac je, nema sumnje, prosla ranije na putu za Krupanj kao zena Svetozara Masina.