Stranci će se obogatiti na srpskom kriptonitu

Slučajno otkriveno nalazište srpskog kriptonita kod Loznice moglo bi da donese ogromno bogatstvo kompaniji "Rio Tinto", pišu strani mediji.

"Jadarit hrani budućnost Rio Tinta u proizvodnji litijumskih baterija", naslov je teksta na portalu Australijski poslovni pregled o jadaritu, koji je nazvan i srpski kriptonit zbog sastava identičnog sastavu minerala iz filmova o Supermenu.




Britansko-australijska kompanija „Rio Tinto“ otkrila je 2007. nalazište jadarita sasvim slučajno, dok su u Srbiji tražili borne minerale. Koliko su im namere ozbiljne pokazuje podatak da su dosad uložili više od 60 miliona dolara u istraživanje nalazišta koje po procenama vredi 10 milijardi evra.

Kompanija veruje da se u zoni Jadra nalazi oko 114,6 miliona tona jadarita sa oko 1,8 odsto litijum-oksida, što bi zadovoljilo čak 20 odsto svetskih potreba za litijumom. Litijum se prodaje po ceni i do 5.000 evra po toni i koristi se u proizvodnji baterija.

Upravo to australijski portal navodi kao glavni adut "Rio Tinta" za sticanje bogatstva. Te baterije se, naime, između ostalog koriste u električnim automobilima, kojima se predviđa sve masovnija proizvodnja.

Неће бити летњих жеђи

Прошле седмице ЈП “Водовод и канализација” озваничило је пуштање у рад црпних станица у Горњем Добрићу и Чокешини које треба да омогуће редовно снабдевање водом за пиће више села доњег и горњег Јадра. Тиме треба да буде решен вишегодишњи проблем сувих славина када су многа од ових села у време великих летњих врућина остајала “жедна”



Према речима в. д. директора “Водовода” Драгослава Добрића, ове станицу су међу последњим инвестицијама из КФЊ програма, вредност ове у Горњем Добрићу је око 115 хиљада евра, а у Чокешини око 95 хиљада евра.

– Црпна станица у Горњем Добрићу је аутоматизована, има три пумпе капацитета по 25 литара у секунди. У случају врелих летњих дана непрекидно ће радити две пумпе, што значи 50 литара у секунди, док ће преостала бити у резерви. Повезана је са СКАДОМ која се налази у управној згради предузећа и одатле се њоме управља и надзире снабдевање горњег Јадра. Данас пуштамо и црпну станицу у Чокешини. Од МЗ Горњи Добрић добили смо парцелу тако да град ово није ништа коштало. Пуштање станица значи да више неће бити дугогодишњих проблема са снабдевањем водом за пиће села горњег Јадра – казао је Добрић и додао да због оних који ненаменски водом за пиће заливају баште и усеве, предузеће размишља о увођењу тарифног система.

Председник МЗ Зоран Николић каже да је она пре седам година дала плац “Водоводу” и да је био убеђен да ће много пре доћи до реализације посла.

– Овим су задовољни не само мештани Горњег Добрића, него ће много вредети житељима Брадића, Брњца, Великог Села, Јаребица, Драгинца, Цикота, као и Јадранске Лешнице, Јошеве и Каменице. У сушном периоду у доста села није било воде, па су људи морали воду за напајање стоке да довлаче са реке и слично. Мислим да је овим проблем решен за наредних 20 година, па и више – рекао је Николић.

Званичном пуштању у рад црпне станице присуствовао је и градоначелник Видоје Петровић који је оценио да је у овој МЗ много тога урађено и да се, нажалост, дуго чекало да објекат буде у функцији.

– Могло је ово да буде много раније готово, али добро је да смо коначно успели да започете активности приведемо крају. Ово је само потврда да су људи носиоци и добрих и лоших ствари, а за наше грађане је важно да у будућности неће моћи нико да буде кочничар одређених активности. Овим се доказује да је најбоља политика за Лозницу и грађане она која је окренута раду, од празних речи нема ништа, морамо да будемо много одговорнији према свом граду, грађанима, морамо да их поштујемо, а то се најбоље исказује овако, уради па покажи урађено. Сигуран сам да ћемо имати још више оваквих и сличних прилика да прикажемо грађанима неке нове завршене послове – казао је Петровић.
Izvor: Loznicke Novosti

ПОСЛЕ 22 МЕСЕЦА ОД ПОПЛАВА У ДРАГИНЦУ – Коначно, преко моста

Влада Србије је у претходне две године направила 276 мостова укупне дужине 15 километара, а у овој години изградићемо их још двадесет, рекла је министарка Зорана Михајловић. Лозница дугује велику захвалност Влади Србије и премијеру за све што чини да се штете причињене у поплавама 2014. отклоне, поручио градоначелник Видоје Петровић

Од 21. марта житељи горњег Јадра преко Јадра у Драгинцу поново могу санираним бетонским мостом који је због оштећења у мајским поплавама 2014. године био ван функције. Свечано га је предала на коришћење потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре др Зорана Михајловић која је рекла да грађани овде више неће имати проблеме које су због моста имали скоро две године.


– Овај мост је симбол заједништва и од данас ће осам и по хиљада људи из више од десетак села моћи да иде преко њега. Влада Србије је у претходне две године направила 276 мостова чија је укупна дужина 15 километара, а у овој години изградићемо их још двадесет. Грађевинари знају колико је тешко правити мост, а грађани шта значи спојити две обале. Хвала вам на стрпљењу и вери да ћемо решити и овај проблем као што смо решавали и све друге. Овде се граде путеви, а само у Мачванском округу држава 2015. и 2016. године улаже милијарду динара у путну инфраструктуру која нам треба да бисмо могли да отворимо фабрику, ново радно место, да би наша деца остала овде, радила, живела и имала породице. Влада Србије и премијер Александар Вучић никада неће бити са стране, увек ћемо бити са нашим грађанима и чинити све што можемо да се у Србији живи боље – рекла је министарка Михајловић.


Грађанима се обратио и градоначелник Видоје Петровић који је рекао да су се “све ово чекање, сав туд, сви напори исплатили и по ко зна који пут се показује да, када се ради заједно, увек дођу резултати” као и да је Лозница имала огромну помоћ од Владе Србије.


– Ово је велики дан за грађане Горњег Јадра и Лозницу. Дугујемо велику захвалност Влади Србије на челу са премијером Вучићем за све што чини да се штете причињене у мајским, августовским и септембарским поплавама 2014. отклоне. У отклањању штета добијено је 12 нових кућа, 1.073 поплављена домаћинства укупно су добила око 200 милиона динара обештећења, а кроз санације клизишта, путне инфраструктуре, радове на речним токовима, Влада Србије је сигурно преко Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја уложила близу 500 милиона динара – рекао је Петровић.


Помоћник директора ЈП “Путеви Србије” Славољуб Тубић саопштио је да су после поплава Лозница и цео подрињски крај имали приоритет у рехабилитацији путева и мостова па је поправљено око 125 километара саобраћајница, а вредност радова је око 40 милиона евра. Санирани мост у Драгинцу је са пешачким стазама дугачак 49 метара, три више него пре, и широк осам и по. Налази се на локалном путу Карлаган-Драгинац-Рибарица, из правца магистралног пута Ваљево-Лозница од којег је до моста сада урађено 500 метара новог коловоза. Поправку моста вредну 58,7 милиона динара финансирала је држава. Посао је започела у октобру прошле године београдска фирма “Инграп-ОМНИ“, изабрана од стране ЈП “Путеви Србије”, а првобитан рок од 120 дана, односно до 13. јануара, није испуњен. Мост је у мајској поплави због потонућа средњег стуба напукао по средини, а Лозница га је одмах оспособила за прелаз пешака. Од 7. августа 2014. до октобра прошле године на реци се налазио понтонски мост Војске Србије, али је уклоњен због радова, па се од прошле јесени до ове седмице преко Јадра возилима прелазило земљаним алтернативним прелазом који је река у неколико наврата прекидала.


Т.М.С

Izvor: :LOZNICKE NOVOSTI

KONACNO ! Most je svecano otvoren

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović otvorila je danas rekonstruisani most preko Jadra u Dragincu, kojim je nakon poplava normalizovan život oko 8.500 građana.

Mihajlović je rekla da je aktuelna vlada u prethodne dve godine napravila 276 mostova čija je ukupna dužina 15 kilometara, kao i da će u 2016. biti napravljeno još 20 mostova.

”Od danas 8. 500 ljudi će moći da ide preko ovog mosta iz više od 10 sela i neće više imati probleme koji su bili prisutni u prethodne dve godine2 , rekla je Mihajlović.

Kako je rekla, u tom delu Srbije se gradi i država je samo za putnu infrastrukturu u Mačvanskom okrugu izdvojila milijardu dinara u 2015. i 2016.





Putna infrastruktura nam treba da bi mogli da otvaramo fabriku i nova radna mesta, kao i da bi naša deca ostala da žive i rade ovde, da bi zasnivali svoje porodice. Vlada Srbije i premijer Aleksandar Vučić nikada neće biti sa strane, uvek ćemo biti sa nasim ljudima i činiti sve što možemo da se živi bolje” , poručila je Mihajlović.

Mihajlović je istakla da mostovi uvek spajaju i da građani u tom delu Srbije više neće morati da kruže kilometrima unaokolo. 



“Znaju građevinari koliko je teško praviti most, ali i građani šta znači spojiti dve obale. To su rezultati Vlade Srbije. Hvala na strpljenju i želim da vas pozovem da u narednom periodu prebrodimo teškoće.


Most na Jadru je obnovljen posle poplava zajedno sa pristupnim putem, a vrednost radova koji su finansirani iz budžeta je 58,8 miliona dinara.


Most sa pešačkim stazama je dugačak 49 metara i širok 8,5 metara.


Nalazi se na lokalnom putu Karlagan - Draginac - Ribarica, na ulazu u mesto Draginac iz pravca magistralnog puta Valjevo- Loznica.


Izvođač radova je bila firma INGRAP-OMNI.




Prilazne saobraćajnice su urađene tako što je put proširen na šest metara, sa obe strane mosta u dužini od po 15 metara.




Skoro tri meseca u 2014. ljudi nisu mogli vozilima na drugu stranu i onda je postavljen pontonski most koji su žitelji Gornjeg Jadra koristili od 7. avgusta 2014.




Oštećenja od poplava 2014. su bila takva da se iz pravca Loznice, sa Valjevskog puta, u selo nije moglo kolima i bio je potreban novi most.


Samo tokom vikenda preko pontonca je prelazilo više od 2. 000 vozila, što govori o potrebi 8. 500 ljudi iz 16 okolnih sela da imaju putnu vezu sa Valjevskim putem i Loznicom.




Most svakodnevno zbog oodlaska na posao prelazi 300 ljudi i veliki broj đaka.


Stari most je bio dug 42 metra, a sagrađen je pre 18 godina i predstavljao je usko grlo pri većem vodostaju, pa je često dolazilo do izlivanja Jadra u okolne njive i domaćinstva.

Завршен мост у Драгинцу

После 22 месеца завршени су радови на бетонском мосту у Драгинцу. Према последњим информацијама, добијеним уочи закључења овог броја ЛН (среда), мост свечано треба да буде отворен ових дана и мештани овог, али и више околних села поново ће возилима на стари начин моћи да прелазе Јадар.


Почетком ове седмице завршено је обележавање око 500 метра новог асфалта урађеног од ваљевског пута до моста, постављени су расвета и металне банкине, а у уторак су већ увелико уклањане машине и опрема с моста. Недавно оштећен привремени алтернативни замљани прелаз је поправљен и од прекјуче је требао да буде поново у употреби док не буде званично пуштен саобраћај преко моста. Ових дана рађена су неопходна испитивања моста, остало је да се уклони скела око бетонског стуба, а данас треба да дође главни надзорни орган. Пешаци су почетком седмице прелазили санирани мост задовољни што је коначно добио стари изглед.


– Кажу да ће саобраћај преко моста пустити за који дан и хвала Богу да то дочекасмо. Видимо да је све завршено, али се колима још не може преко док не буде званично отворен за употребу. Кад смо чекали скоро две године можемо још неки дан. Сад ћемо поново до Лознице моћи краћим путем и више нећемо, као минулих месеци, стрепети од сваке кише хоће ли Јадар затворити понтон или порушити насип – каже један од мештана Драгинца који је у уторак пешице хитао преко моста.


Мост у Драгинцу онеспособљен је за саобраћај у мају 2014. године. Тада је под налетом набујалог Јадра дошло до потонућа средњег стуба због чега је мост је напукао по средини, а дошло је и до рушења насипа прилазног пута до њега. Мештани су дуго чекали санацију моста, а незадовољни су прошле године у априлу тражећи од надлежних да се посао што пре уради чак једном и блокирали саобраћај на Карлагану. У минуле готово две године било је више обећања и најављивано је неколико рокова завршетка моста који је сада напокон готов. Још само да и званично буде отворен.


извор:

Лозничке новости

Mukama se ne vidi kraj

Posle porasta temperature i otapanja snega, nabujali Jadar probio je privremeni prelaz u Dragincu i doneo nove nevolje žiteljima ovog i još nekoliko okolnih sela.


Privremeni prelaz je postavljen nakon što je pravi most oštećen u majskim poplavama 2014. godine i jedina je veza sa magistralnim putem Loznica-Valjevo.


Već više od godinu i po dana njime mogu da pređu samo pešaci, dok je za vozila izgrađen privremeni zemljani prelaz koji nije odoleo velikoj vodi.


– Pitamo se kako će od ponedeljka đaci iz Draginca i drugih sela ići u školu a radnici na posao. Jedini put do Loznice je preko Velikog Sela i Bradića, što je najmanje duplo duža relacija. Upozoravali smo da će se ovo desiti ako Jadar nabuja, ali su nas nadležni uveravali da će sve biti završeno u roku i da neće biti problema, a pontonski most, koji je bio postavljen do oktobra je uklonjen. Eto, rok je bio 13. januar, a posle ove nedaće ko zna kada će se to završiti – priča Milenko Đurić, predsednik Saveta mesne zajednice Draginac.


On kaže da su radnici firme koja sanira most oko dva sata posle ponoći probili prelaz na još jednom mestu kako bi smanjili nivo reke koja je već na desnoj obali odnela deo imrovizovanog prelaza, da je prelaz vozilima sada onemogućen, a da meštani jedino peške mogu da pređu preko mosta.


– Uspeli su da izvuku agregat i jednu mašinu, dok je kamion sa dizalicom ostao zarobljen usred reke. Obavestili smo gradsku upravu o svemu, ali ona nema nadležnosti nad ovim mostom već JP „Putevi Srbije“ koje je i angažovalo beogradsku firmu „Ingrap“, da popravi oštećeni most – objašnjava Đurić.


Janko Aleksić, član Gradskog veća kaže da su zvali nadležne u toj firmi i da im je dato obećanje da će sve biti rešeno u nekoliko narednih dana.


– Rečeno nam je da će već za dan ili dva, dok se smiri voda, ponovo osposobiti prelaz tako što će staviti i dodatne propusne betonske cevi i sanirati oštećene delove. Nadamo se da će u narednih mesec dana stari most biti potpuno saniran i da će se saobraćaj konačno odvijati kako treba – kaže Aleksić, dodajući da je planirani rok već probijen.


Kako je najavljeno početkom oktobra, kada su radovi započeti, obnova mosta u Dragincu trebalo je da bude završena do Božića, a rok za završetak svih radova vrednih 58,7 miliona dinara bio je 13. januar 2016. godine.


S.Pajić IZVOR BLIC ONLINE

Na današnji dan 1787. godine

Na današnji dan 1787. godine rođen je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika, daroviti samouk. Opismenio se u rodnom selu kod jednog rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i „Pismenicu“ (gramatika), a 1818. „Srpski rječnik“. Pisao je i istoriografska svedočanstva (sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku. NJegovi odnosi s knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze, ali je s vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje čitavu srpsku jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je tada kao skandalozan (pošto nije poznavao klasične jezike, prevod je rađen sa nemačkog).Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. NJegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle „Pesme“ Branka Radičevića, pisane „Vukovim jezikom“, a Đura Daničić je tekstom „Rat za srpski jezik i pravopis“ dokazivao opravdanost Vukove reforme. Cela epoha srpskog romantizma – bila je pod njegovim uticajem. NJegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u Srbiju i nalaze se pored Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu. NJegovo delo sabrano je, u modernim izdanjima, u čak 39 tomova.